Jeljcin je doneo protivzakonitu odluku da raspusti parlament, iako po ustavu na to nije imao pravo. Pozvao se stoga na referendum iz aprila. Ali ni po tom referendumu nije imao pravo da raspusti parlament, jer je na pitanju o prevremenim izborima (dakle raspuštanju parlamenta) dobio 48.8%, a protiv je bilo 51.2%. Kao odgovor na očigledno kršenje zakona, parlament je Jeljcinove odluke ocenio ništavnim, smenio ga i proglasio potpredsednika Ruckoja za v.d. predsednika.

Na ovo ih je Jeljcin pomlatio u sred parlamenta.

U osnovi, radilo se o sukobu nove ruske desnice, oligarha, i komunista koji su pokušavali da spasu barem neke elemente socijalne države.

Daleko od toga da se Jeljcin može smatrati za pozitivnu istorijsku ličnost. Kada sa podvuče crta ispod svih dobrih i loših stvari, jasno je da pretežu one loše i da njegova uloga u istoriji ne može dobiti zadovoljavajuću ocenu. Međutim, njegova jedina zasluga je to što nije omogućio restauraciju komunizma u Rusiji. Tu je Putin u pravu. I sasvim je moguće da bi došlo do građanskog rata, nešto slično kao posle rušenja carevine. Tako nešto Rusija ne bi preživela i raspala bi se na nekoliko međusobno suprotstavljenih država. Bila bi istisnuta sa Kavkaza, a o nekoj značajnioj ulozi u političkom ili vojnom smislu ne bi se moglo ni pomisliti. Te države bi bile slične današnjim državicama na Balkanu, tj. kolonijama. Znam da se mnogi sa nostalgijom prisećaju vremena SSSR-a, najviše zbog toga što su bili mladi i zdravi, ali taj sistem je imao dovoljno vremena da se pokaže održivim. Nije umeo da se prilagodi i srušio se. Sa druge strane imamo primer Kine, koja je krenula nekim drugim putem.

... veoma omražen u Rusiji.

Skoro kao Gorbačov.

na smetlište istorije!